Isto tako, ovogodišnji CRŠ za mene je imao i izvjesnu osobnu notu. Zaključio sam, naime, da je savršena prilika da svoje Marte, u kojima sam pregazio London, Prag, Beč, Budimpeštu i još kojekakve prepreke; u kojima sam upoznao curu, upisao Akademiju, pokazao jurećem autu tko je gazda i koje me vjerno prate u stopu već sedam godina napokon pošaljem u zasluženu mirovinu.
Napokon odlaze na onaj veliki heavy metal koncert na nebu.
3 komentara:
Mejo plače mi se! Predivan post ! :)
Jel to tvoja sestra komentira pod tvojim imenom? :)
Ne ali mi je diktirala kaj da pisem :)
Objavi komentar